Danas se u Bosni i Hercegovini obilježava Dan rudara. Dan ljudi koji u tri smjene ulaze pod zemlju. Često u nesigurnim uslovima. Rudari će danas skrenuti pažnju na sebe, mnogi će se utrkivati da im čestitaju njihov dan, ali onda naredna 364 dana neće puno mariti za njih.
Nije bez razloga njihov pozdrav „srećno“. Tako jednostavan, s velikom i jasnom porukom uz jednu jedinu želju – da izrađeni šiht prođe srećno. Nema te mehanizacije, te savremene mašine koja može predvidjeti gorski udar, odron, a ni dovoljno dobre opreme da rudara može spasiti od povrede. Bitno je, kažu, samo da ga ne povrijedi mnogo.
Dan rudara ustanovljen u znak sjećanja na rudare tuzlanskog kraja koji su se još 1920. godine pobunili zbog nametnutih teških uslova rada.
Banovići, Kreka, Đurđevik, Kakanj, Zenica, Breza – samo je dio rudnika Bosne i Hercegovine. U njih ukupno 20 rudari zarađuju hljeb sa sedam kora svakog dana. Mrki ugalj, lignit, boksit, so – rude su koje se kopaju sa površinskih kopova ali i stotine metara ispod zemlje.
Nametnuti teški uslovi rada 1920. godine – ostavili su zaostavštine i danas. Obrušavanje stijena, gorski udari, izbijanje gasa iz okna, otplinjavanja jamskih prostorija, ekslopzije metana – odveli su u smrt više od 200 rudara od 1990. godine. Dvjesto rudara, ljudi, očeva, braće, sinova koji su zarađivali za život.
