Znate, nisam u stanju da previše pišem, ali poslije svega što se danas izdešavalo, pretpostavljam da ni vi niste u stanju da previše čitate. Zato ću u sledećih nekoliko redova pokušati da vas što manje opteretim i ostavim da uživate u uspjehu najvećeg sportiste sa ovih prostora.
Nisam vam otkrio jednu tajnu, tačnije nije bila ni tajna jer su moji prijatelji i kolege znali i često me podbadali zbog toga.
U svojoj ne baš dugoj, ali da kažem sadržajnoj karijeri, bio sam na šest grend slemova – ovo mi je prva titula. Kada kažem sebi, mislim na konačni trijumf Novaka Đokovića.
Što je najteže bilo od svega, ni na jednom od tih turnira Đoković nije došao do završnice. U Australiji 2017. je izgubio u drugom kolu od Denisa Istomina, potom na Rolan Garosu učešće završio u četvrtfinalu porazom od Dominika Tima, da bi na Vimbldonu zbog problema sa laktom predao Tomašu Berdihu, takođe u četvrtfinalu.
Kada se oporavio, u Melburnu 2018. ga je zaustavio Hjeon Čung u četvrtoj rundi, pre nego što su ga pre nekoliko nedelja vetar i Tim pobedili u polufinalu u Parizu.
“Nemoj ni da ideš na Vimbldon, baksuze”, rečenica je koju sam nekoliko puta čuo u svom društvu, “Sigurno će osvojiti ako ne odeš.”
Ta “Nikolina kletva”, kako su je na uzoru po onu Drejkovu koja kosi maltene svaku veliku sportsku ekipu na svetu, postala mi je i malo opterećenje, priznajem. Koliko god je posao dobro odrađen, satisfakcija nije ista ako se na kraju ne okiti peharom.
Čekao sam poprilično da ona bude razbijena i dočekao možda na najboljem mestu – Vimbldonu.
Navikli ste da poslije svakog Novakovog meča u drugoj nedelji pročitate i dio u kojem se nalazi analiza samog meča, ali ovoga puta to neće biti slučaj. Jednostavno, nemoguće je u ovom trenutku, hladne glave, analizirati sve što se u četiri sata i 57 minuta odvijalo na Centralnom terenu. Glava će se ohladiti tek sutra.
Đoković i Rodžer Federer priredili su nam finale koje će zlatnim slovima biti upisano u istoriju – najduže je ikada odigrano i prvi put od promjene pravila, taj-brejk u petom setu kod rezultata 12:12 odigran je baš u borbi za trofej.
Novak je odbranio titulu, peti put bio najbolji na možda i najznačajnijem teniskom turniru na svijetu, a borbu osim sa protivnikom i samim sobom, morao je da vodi i sa publikom.
Od skoro 15.000 prisutnih gledalaca, ako je bilo 500 onih koji su bili uz našeg asa, dok su ostali često vrlo nepristojno i bezobrazno gestikulirali između, a i tokom poena. Neću se previše ostvrtati na to, mogli ste sami da vidite, pogledajte samo Đokovićevu “proslavu” nakon poslednjeg poena i biće dovoljno – ovako je sigurno slađe.
“Pokušao sam da se ogradim od cjelokupne atmosfere. Kada su oni vikali ‘Rodžer, Rodžer’, ja sam čuo ‘Novak, Novak”, pokušao je da ostane politički korektan.
Nije samo on vojevao bitke – i mi smo, malobrojni predstavnici medija koji nisu bili na strani švajcarskog genija.
“Samo ostani u terenu”, ponavljao sam prije svakog Federerovog servisa.
To je bila jedina rečenica koju sam mogao da smislim, želeći da pokuša da vrati što više protivničkih servisa u teren. Nije uvek uspevalo, ali dobro. Svijestan je i on da nije odigrao najbolje – čitav meč je preživeo bez servisa, ritern ga nije slušao, voleji su bili slabi, oštrinu je pronašao tek u završnici…
“Sve vrijeme sam bio u defanzivnom položaju, on je pritiskao i diktirao ritam. Možda igrački nisam bio dobar, nisam zadovoljan time, ali mentalno sam bio na izuzetno visokom nivou”, kazao je srpskim medijima.
Kako je duel odmicao, tako su se u meni mjenjale emocije i mnogi osjećaji koje do danas nisam imao priliku da osjetim. Ne znam da li će se ponoviti, ali potpuno nadrealno iskustvo.
U jednom trenutku mi i fizički nije bilo dobro. Verujem da nisam jedini i da mnogi od vas znaju kako sam se osjećao.
Na kraju, srpski igrač je osvojio 14 poena manje od Federera, u svakom statističkom podatku bio mnogo slabiji od protivnika i opet pobedio. To samo svjedoči o njegovoj snagi volje, hrabrosti i psihičkoj stabilnosti. Ubjedljivo njegov najjači adut. Svi važni poeni otišli su na njegov konto.
I, možda je nekada zvučalo nezamislivo, sada nije – kompletirao je het-trik protiv Federera u njegovoj “dnevnoj sobi” i izjednačio se za legendardnim Bjernom Borgom po broju vimbldonskih pehara. Podsjetiću vas, šveđanin važi za najboljeg igrača na travi nakon Rodžera i Pita Samprasa.
Na konferenciji za medije trudio se da ne priča previše o atmosferi i navijačima u Srbiji se djelimično izvinio za nerviranje, ali u šali najavio i novo, pošto je teniska sezona u jeku.
“Vidimo se uskoro”, završio je sa širokim osmjehom.
Što se mene tiče, polako se vraćam u normalu i ostaje mi da vas po poslednji put pozdravim iz Londona. Bila je privilegija živeti ovdje dvije nedelje, pisati za vas i prenositi vam utiske.
Nadam se da sam uspeo da, barem u dovoljnoj meri, dočaram kako funkcioniše najugledniji turnir na planeti, uz standardne sportske priče i poneke koje se nalaze iza kulisa.
Sada odoh da proslavim pobedu, Novakovu i svoju – nije loše “uzeti” prvenac baš na Vimbldonu!
AUTOR:NIKOLA ĐUKIĆ
www.rts.rs
