Šestoro Japanaca već nekoliko godina žive u Pančevu gdje treniraju tenis u želji da jednog dana postanu kao najbolji teniser Srbije i drugi reket svijeta Novak Đoković.
Ekipa “Informera” ih je posjetila, a dočekali su ih Jori Jošida zvani Joca (19), Šunsuke Vakita zvani Šumi (22) i Soićiro Kanai zvani Ćira (18). Ukupno šestoro Japanaca živi u Pančevu i svi su iz Tokija i okoline, ali teniserke Sacuki Takamura (18), zvana Ceca, i Maju Tezuka Maja (19) su na putu, a Sota Tani (15) kao najmlađi imao je trening kasnije.
Svi oni su članovi Dinama, već znaju osnovnu komunikaciju na srpskom, a u Srbiju su došli zahvaljujući organizaciji “Serbijan tenis bridž” i treneru Bošku Tešiću, koji živi i radi u Japanu i glavnom treneru u Srbiji Vladimiru Zdravkoviću.
O njima brinu još treneri Nemanja Radić, Darko Gagić, Bojan Zdravković i kondicioni Nebojša Zlatković.
“Ovde je sve jeftino, tenis, hrana, život uopšte. Pljeskavice i sarma su mi omiljeni. Hrana je ovde teža, ali meni se dopada, ne smeta mi. Najvažnije je da su treninzi odlični. Želim da stignem najmanje do Gren slema. Idoli su mi Kei Nišikori i Milanov fudbaler Keisuke Honda. Naravno da volim i Novaka Đokovića, upoznao sam ga u Beogradu. Dopala mi se vaša prestonica, ali mi se Pančevo više sviđa. Imam mnogo prijatelja, posebno jer vikendom igram fudbal”, istakao je Jošida.
Stariji Vakita napominje da su Srbi gostoljubiviji od Japanaca.
“Ljudi su drugačiji, veoma su fini, dobri. Azijci su smireniji i ne pričaju toliko, ali mi se ovde ljudi više dopadaju jer su prijateljski nastrojeni. Volim Srbiju, mogao bih da ostanem, mnogo je prirode i opušteniji sam. Hrana je kvalitetna, a tako jeftina. Najviše volim da jedem sarmu i batak. Tenis nije toliko jeftin, ali su cene treninga normalne, pet puta niže nego u Japanu. Voleo bih da iz Pančeva stignem među 100 najboljih svetskih tenisera i igram na mnogo Gren slemova. Idol mi je naravno Đoković, zavoleo sam ga još dok sam bio u Japanu”, napomenuo je Šumi.
Tek punoljetni Kanai u slobodno vrijeme trenira i boks.
“Mnogo mi se dopada Srbija. Sve mi se sviđa, hrana, ljudi… U slobodno vreme gledam snimke na Youtubeu i idem na boks. Nekada skoknem do Beograda, ali u Pančevu sam prvenstveno jer želim da postanem profesionalac. Voleo bih da budem svetski broj jedan, ali imam već 18 godina, a nisam tako dobar teniser. Idol mi je Janko Tipsarević, on mi je najbolji”, otkrio je Kanai.
Kazna kad ne rade
Trener Vladimir Zdravković objasnio je da nije samo Japancima bilo teško da se uklope.
“Poslušan su narod, rade kako trener kaže, tako je, pa je i nama trebalo vremena da se naviknemo na takav sistem. Problem je što mogu da treniraju i deset sati dnevno, pa ih stalno ubeđujemo kako treba manje da rade. Njima je kazna ako im zabranite da dođu na popodnevni trening. Ovde im je sve jeftinije, žive preko puta terena i imaju ženu koja im je kao majka, zato rado žive u Pančevu”, objašnjava Zdravković i dodaje:
“Još od 2009. se japanski teniseri interesuju za život u Srbiji, a od 2010. su u Pančevu. Već 2011. je nekoliko njih želelo da se preseli ovde. Sport u Japanu nije u prvom planu, važniji je fakultet. Nekima je dolazak u Srbiju prvi odlazak u inostranstvo. Pokušavamo da napravimo od njih kompletne osobe, jer ovde uče i engleski, a i srpski im odlično ide. Ko ne uspe kao teniser, biće vrhunski trener kad se vrati kući”.
(Informer)
