Dužina životnog vijeka motora s unutrašnjim sagorjevanjem, a posebno upotrebljenog motornog ulja, u velikoj mjeri zavisi od efikasnosti rashladnog sistema motora, i sledstveno, kvaliteta korišćene rashladne tečnosti.
Bukvalno svaki motor posjeduje raspon u kom se temperatura rashladne tečnosti može smatrati optimalnom. To je ona temperatura koja uzrokuje stopu amortizacije komponenti motora usljed trenja, i pri čemu je i potrošnja goriva najniža moguća.
Sistem za hlađenje motora je zadužen da obezbijedi da motor uvijek bude u optimalnom radnom ritmu, odnosno sa željenom temperaturom rashladne tečnosti, uz želju da se što brže dostigne ta tačka, kao i da se održi tokom vožnje. Tečnost koja se sipa u sistem za hlađenje, u narodu je poznata kao antifriz.
Sve dok originalno rashladno sredstvo, dakle fabrički naliven antifriz cirkuliše kroz rashladni sistem vozila, problema nema. Ali, nakon njegove zamjene, koja se obično vrši znatno kasnije nego što je to propisano planom održavanja vozila, dešava se da se motori “dižu temperaturu”, ili se u još gorem slučaju pregrijevaju. Shodno tome, želja da se uštedi na antifrizu, vodi ka tome da se koriste jeftiniji proizvodi koji su često neadekvatnog kvaliteta, a što dalje vodi ka ubrzanoj koroziji hladnjaka i ostalih elemenata u nizu.
Posljedice, proizvodi oksidacije se skupljaju, grupišu i doprinose zakrčenju kanala u hladnjaku doprinoseći tako da dođe od smanjene sposobnosti prenosa toplote. Situaciju dodatno pogoršava degradacija rashladne tečnosti, antifriza tako što se u samoj tečnosti stvaraju grudvice.
Ako se u ekspanzionom rezervoaru formirala želatinasta masa crvene boje, tada će automobil biti izložen posebno velikom riziku od pregrijavanja, što će se zasigurno i desiti u gradskoj vožnji, u uslovima “stani-kreni” saobraćaja. A kada se to dogodi, onda je rizik ozbiljan i da će doći do krivljenja glave motora.
Pritom, ovo je površinska implikacija, ali postoji i ona još opasnija, skrivena konsekvenca. Naime, čak i pri blagom pregrijavanju motora, dolazi do intenzivne oksidacije paketa aditiva za motorno ulje, što vodi ka propadanju njegove baze. Posljedice se dalje ogledaju u uvećanju količine ostataka, naslaga na dijelovima motora s unutrašnjim sagorjevanjem, pa čak i daljeg urušavanja efikasnosti sistema za hlađenje, jer ulje takođe vezuje određeni dio toplote za sebe. Sledstveno, s gubitkom funkcionalnosti motornog ulja, dolazi do ubrzane amortizacije dijelova izloženih trenju, frikciji.
To je ujedno i razlog zašto je neophodno zamijeniti motorno ulje, i to odmah nakon što je motor “prokuvao”, a ukoliko ste na putu, onda pristupite zamjeni ulja za motor neposredno po povratku. Dakle, pošto smo objasnili na koji način antifriz lošeg kvaliteta može uticati na kvalitet podmazivanja, onda možemo i reći da je to samo jedna strana novčića….
Loš kvalitet antifriza će takođe skratiti i životni vijek zaptivke pumpe za vodu. Dobra je stvar ako je pumpa pokretana zasebnom remenicom, kao što je to slučaj kod pojedinih vrsta SUS motora koji pokreću automobile ili kamione. U tim slučajevima je jednostavno i relativno jednostavno sanirati pumpu koja pušta vodu. Ali, ako je pogon pumpe za vodu izveden zupčastim remenom, onda će zamjena pumpe iziskivati sveobuhvatniji rad, koji je veoma skup.
Ako se pak opredjelite da ignorišete curenje tečnosti zbog lošeg dihtunga na samoj pumpi za vodu, ona će zablokirati, što će dovesti do toga da se klipovi “poljube” s ventilima, i eto velikog belaja. Kvar pumpe za rashladnu tečnost na dizel motorima komercijalnih vozila, kod kojih se pogon vrši zupčanikom, takođe će dovesti do ozbiljnih posljedica za motor sa unutrašnjim sagorjevanjem i izbiti silan novac iz novčanika vlasnika.
Uzgred rečeno, rashladna tečnost lošeg kvaliteta može bukvalno da izgrize rotirajući dio pumpe, do čega dolazi zahvaljujući seriji mikroeksplozija vazdušnih mjehurića (čepova) na površini metala, koje bukvalno kidaju djeliće materijala od kog je pumpa napravljena. Pretpostavljate, rezultat toga je smanjena funkcionalnost pumpe za vodu. Kakve su posljedice nemogućnosti ispravnog funkcionisanja sistema za hlađenje motora, opisali smo u ranijem dijelu teksta. Treba znati da kvalitetnije rashladne tečnosti ne dozvoljavaju stvaranje štetnih vazdušnih čepova, jer sadrže adekvatne aditive.
Još da dodamo da je gore opisani problem, praktično mačiji kašalj spram mogućeg oštećenja cilindara. Mehaničari su često suočeni s rješavanjem opisanih problema, usljed korišćenja jeftinih rashladnih tečnosti. Prirodni proces korozije takođe ubrzava proces propadanja cilindara. Scenario je isti. Rashladna tečnost ij u cilindar, odatle stiže do u karter, gdje se više ne nalazi motorno ulje, već se stvara svojevrsna mješavina, emulzija ulja i antifriza, koja se dalje prenosi u sistem za podmazivanje, a onda je rizik od toga da će motor zaribati, zaista ogroman.
Dakle, zavucite ruku u džep. Štednja se lako pretvori u veliko rasipništvo.
(AutoRepublika)
