Rok grupa “Riblja čorba” će 22. februara u Skoplju dobiti nagradu za životno djelo koju dodeljuje makedonski radio Bubamara. Frontmen srpskih “Roling stonsa” Bora Đorđević kaže, za “Novosti”, da ne voli nagrade za životno djelo, jer još nije okončao život, mada ih već ima nekoliko.
Ova mi je posebno draga jer dolazi baš iz Makedonije. Možda će zapušiti usta dušmanima koji negoduju kad god dobijem neko priznanje – kaže nam Bora Čorba. – Najgore je kad ti neko kaže: “E, nije ti loša pesma.” Nema tu nije loše, ili valja ili ne valja. Ili te mrze ili te vole, nema kompromisa sa dušmanima.
* Kakav je život u Sloveniji?
– Tamo je mnogo mirniji život i, da vam pravo kažem, krajnje je vreme bilo da se smirim pored voljene žene Dubravke. Malo se pentram okolo po brdima, savladao sam tri velika vrha od po 300-400 metara nadmorske visine. Jedan se zove Rožnik, drugi Sveta Ana, a treći Toško Čelo. Nagovaraju me da se penjem gore na još jedan, ali neću, čuo sam da je mnogo strmo i da su se zeznuli svi koji su se popeli.
* Da li je bilo kao u pjesmi “koji moj sam se ja peo, umal’ nisam odapeo”?
– Bilo je katastrofalno prvi put. Pre toga sam se čudio i mislio šta li ovi ljudi rade, a kada sam krenuo prvi put, čak su me babe i dede prestizale. Oni već stigli na vrh a ja naslonjen na drvo, hteo sam da izdahnem. Onda sam se polakao navikao i sad mi treba 10 minuta za najstrmiji deo.
* Malo taj zdrav život odudara od imidža rokera?
– Jako mi je dobro u Sloveniji, ali kad se uželim buke i trčanja, posao me dovede u Beograd, i uvek se iznenadim zato što mi da uradim dve stvari treba nekoliko sati, jer je Beograd veliki grad.
Toliko sam se smirio da sam, kad smo bili na američkoj turneji, izašao na ulicu iz hotela na Menhetnu, i kad sam video one grdne ljude i grdne automobile, momentalno sam se okrenuo i vratio u hotel, pišu Novosti.
