Наредбу за напад дао је Хавијер Солана у то вријеме Генерални секретар НАТО, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, иако није постојало одобрење Савјета безбедности УН. Био је то очигледан преседан -одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донијета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетјели из база у западној Европи, а касније и из САД.
Прво су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим мјестима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је једна медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, посљедњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30, пише РТС.
Тог дана је Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбједност и повратак више стотина хиљада албанских избјеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.
Обиљежавање Дана сјећања
Централна манифестаија обиљежавања Дана сјећања на страдале у НАТО агресији, којој ће присуствовати предсејдник Србије Александар Вучић, биће одржана у Сомбору.
Обиљежавању Дана сејћања на Тргу Светог Ђођа у Сомбору, са почетком у 18 часова, присуствоваће поред грађана и патријарх српски Порфирије, предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланици Скупштине Србије, министри у Влади Србије и Републике Српске.
Сомбор је био град гдје су пале прве бомбе и изгубљени људски животи. Једна од првих испаљених крстарећих ракета на СР Југославију погодила је, у вечерњим часовима 24. марта, сомборски војни аеродром, пет минута прије службено одређеног времена почетка напада.
Напад на аеродром поновљен је још једном исте вечери и том приликом је настрадао заставник југословенске војске Радован Медић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
