Prvi dokument strateškog razvoja kulture grada do 2028. godine predviđa značajna uvećanja sredstava za kulturu grada, te osnivanje novih institucija od kojih je jedna muzej grada.
Rečeno je ovo na današnjoj konferenciji za novinare povodom usvajanja Strategije razvoja kulture i objavljivanja rezultata prvog javnog konkursa za projektne ideje u okviru projekta „Banjaluka 2024“.
Strategija razvoja kulture za period 2018-2028. godine prvi je dokument ove vrste ne samo u Srpskoj, nego i BiH, i njime je Banjaluka postavila pravce za rast kulturne scene u gradu.
Kao sastavni dio aplikacije Banjaluke za Evropsku prestonicu kulture 2024. godine, strategija teži ka tome da svojim sadržajem napravi jednu veliku promjenu u narednom desetogodišnjem periodu.
Rekao je Marko Bilbija šef Tima za pripremu aplikacije „Banjaluka 2024”, koji je prethodnih godinu dana i radio ovaj dokument, uz učešće cjelokupne banjalučke scene. Prema njegovim riječima, značaj dokumenta ogleda se i u tome što je uključio sve one stvari koje su u vezi sa savremnim stremljenjima u kulturi.
-Prije svega, mislim na kulturne industrije i podjelu na umjetnost, nasljeđe i kulturne kreativne industrije – kazao je Bilbija.
Dijana Grbić član Tima „Banjaluka 2024“ naglasila je da strategija do 2024. godine predviđa uvećanje sa 1,35 odsto, koliko je bio procenat za kulturu u 2017. godini, na oko 4,6 odsto za do 2024. godine s krajnjim ciljem da se do 2028. godine u budžetu Grada nađe procenat od šest odsto koji će biti namijenjen za kulturu.
U tom segmentu, predviđa se otvoren način finansiranja, izbora komisija, uvećanje sredstava za finansiranje projekata, odnosno prelazak gotovo u potpunosti na projektno finansiranje.
Drugi važan segment, jeste razvijena infrastrukturna mreža za kulturu i umjetničku djelatnost.
-Strategija do 2024. godine predviđa osnivanje novih gradskih institucija, od kojih je jedna muzej grada Banjaluke u Kastelu sa pripajanjem određenih objekata koji su pod zaštitom ili treba da dodbiju svoju konačnu namjenu, poput Galerije „Terzić“, Šeranića i kuće Vlade Miloševića – navela je Grbićeva i dodala da je planirano i redefinisanje načina rada Doma omladine.
Prvi strateški dokument iz oblasti kulture, izdavaja i cilj da se dođe do jake autentične i profesionalne scene.
-Da kroz podršku razvoja projektnog finansiranja, novih programa i izraza dobijemo potpuno nove programske sadržaje koji su moderni i okrenuti ka različitim ciljnim grupama, naročito sa naglaskom za mlade i djecu – rekla je Grbićeva i zaključila da iz ovog dokumenta slijedi akcioni plan, kojim će sve oblasti biti jasno definisane.
Nedostaje više inovativnosti
Paralelno sa procesom izrade strategije kulture, proveden je i prvi konkurs za projektne ideje u okviru projekta „Banjaluka 2024“. Ukupno 157 pristiglih ideja, ocjenjivao je međunarodni žiri odnosno četiri eksperta iz oblasti iz Evropske prestonice kulture.
-Oni imaju mnogo više iskustava i znaju prepoznati projektne ideje koje su dobre u odnosu na koncept Evropske prestonice kulture kao programa i projekta, a na osnovu našeg slogana „Suprotnosti se privlače“ – kazala je Monika Ponjavić, član Tima „Banjaluka 2024“.
Od pristiglih, 47 projekata su ispunili sve uslove i svojom kreativnošću, inovativnošću i vizijom zadovoljili kriterijume konkursa.
-Ovih 47 nisu nužno najbolje ideje, nego najbolje ideje koje se uklapaju u naš koncept. Generalno, svi projekti najmanje bodova osvajali su na inkluzivnosti, inovativnosti i participativnosti što su termini i modeli funkcionisanja koji su, kako se pokazalo, našim organizacima još najdalji. Jako je važno da putem ovog projekta počnemo da mijenjamo modele našeg funkcionisanja u kulturi – kazala je Monika Ponjavić i zaključila da je do sada pripremljeno skoro 70 odsto aplikacione forme za kandidaturu Banjaluke za Evropsku prestonicu kulture.
(Srpska Info)
