Gradonačelnik Igor Radojičić i direktor Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Miloš Komljenović, potpisali su danas sporazum o uspostavljanju novog digitalizovanog adresnog registra za područje grada Banje Luke.
Potpisivanju sporazuma prisustvovao je i ambasador Švedske u BiH Anders Hagelberg, jer je uspostavljanje adresnih registara pojedinačno za jedinice lokalne samouprave i centralnog adresnog registra koji će voditi Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove omogućeno zahvaljujući švedskom donatorskom projektu za unapređenje zemljišne administracije u BiH “CILAP”.
Gradonačelnik Radojičić je izrazio zadovoljstvo što se Banja Luka pridružila ovom projektu, koji je u više lokalnih zajednica počeo ili je već implementiran.
-Gradska administracija ima i ciljeve i namjere na unapređenju gradskih usluga, modernizaciji i poboljšanjima i ovo je jedan elemenat na tom putu, koji će nam omogućiti preciznu, daleko bolju evidenciju i planiranje – naglasio je gradonačelnik Radojičić.
Prema njegovim riječima, adresni registar sa pregledom stanovništva, stambeno-poslovnih objekata i adresa – predstavlja bazu za niz drugih aktivnosti, od prostornog planiranja preko utvrđivanja mogućnosti i potreba obrazovne i zdravstvene mreže, pa do onog što Grad očekuje u narednom periodu, a to je preuzimanje i naplata poreza na nepokretnosti.
Gradonačelnik Radojičić je zahvalio Krljevini Švedskoj na podršci ovom projektu, koji će Gradu Banjoj Luci omogućiti unapređenje svih službi.
-Naravno, ovo je tek jedan detalj u našoj komunikaciju sa Republičkom upravom za geodetske i imovinsko-pravne poslove, jer za niz naših poslova sve njihove baze su od izuzetne važnosti i vrlo često određuju i tempo rješavanja naših poslova – zaključio je gradonačelnik.
Banja Luka će, prema riječima direktora Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Miloša Komljenovića – biti ukupno 27. lokalna zajednica u Srpskoj koja bi do kraja godine trebala uspostaviti novi adresni registar u digitalnom obliku.
Kako je pojasnio, adrese su do sada bile evidentirane u analognom obliku, a prednost novog adresnog registra je to što je u digitalnom obliku i koristi tehničke podatke digitalnog katastarskog plana i ortofotogrametrijskih snimaka.
Zahvaljujući ovoj evidenciji u lokalnim zajednicama više neće biti adresa sa kućnim oznakama bb koje prema zakonskim odredbama i ne bi trebale da postoje, a zbog čega je novi način evidentiranja adresa od ogromnog značaja za lociranje građana i njihove imovine, njihovu bezbjednost, kvalitet njihovog života i uopšte ostvarivanje svih prava građana.
-Kao takav, adresni registar će moći koristiti svi zainteresovani republički organi i institucije poput ministarstava u Vladi Srpske, Zavoda za statistiku Republike Srpske, Agencije za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmjenu podataka BiH i drugih – rekao je Komljenović.
Ambasador Kraljevine Švedske u BiH Anders Hagelberg, je rekao da je ponosan što je bio svjedok današnjeg potpisivanja sporazuma, koji je dio velikog projekta u oblasti zemljišne administracije u BiH podržanog od strane Kraljevine Švedske u ukupnoj vrijednosti od 12 miliona KM.
-Projekat će imati značajan uticaj na građane, olakšaće im život i unaprijediti rad administracije – zaključio je ambasador Hagelberg.
Centralni adresni registar, kao zbir svih adresnih registara lokalnih zajednica, kada bude potpuno uspostavljen, biće dostupan javnosti na Geoportalu Republike Srpske.
Do kraja 2018. godine, sve lokalne zajednice u Srpskoj trebalo bi da uspostave nove ažurne lokalne adresne registre odnosno do tada bi trebao da u potpunosti bude uspostavljen centralni adresni registar. Do sada je iz sredstava donatorskog projekta za uspostavljanje adresnih registara lokalnih zajednica u RS, izdvojeno oko 160 hiljada evra, a do kraja projekta ukupno će biti izdvojeno oko 300 hiljada evra.
