Gost posljednje emisije “Veče sa Ivanom Ivanovićem” bio je književnik, dramski pisac i scenarista Dušan Kovačević.
Autor legendarnih djela domaće drame i filma “Maratonci trče počasni krug”, “Radovan Treći”, “Sabirni centar”, “Balkanski špijun”, “Profesionalac”, “Ko to tamo peva”, pričao je, između ostalog, o tome zašto se plaši letenja avionom, kako je dobio ideju za priču o Iliji Čvoroviću i kako je prvobitno trebalo da izgleda kraj filma “Ko to tamo peva”.
Inspiraciju da napiše “Balkanskog špijuna” Kovačević je dobio kada je bio na putu u Americi.
“Tada sam prvi put leteo, a nisam leteo do 32. godine. Bio sam ubeđen da će avion u koji ja uđem pasti. Ja ne verujem uopšte da avion leti po svim onim pravilima. Avion mora da ima krila da bi privukao ljude da uđu unutra.
Mora da ima motor i mora da ima pilota. Inače, to ništa ne važi. Ja imam celu teoriju o tome: Avion leti na energiji ljudi koji žele da ne padnu. I onda me užasno nervira kad neko zaspi, jer ti moraš da držiš avion. I ti ljudi koji drže avion, oni ga održavaju u vazduhu.”
A prije nego što je trebalo da otputuje u Ameriku, pisca je posjetio inspektor policije. Na kraju razgovora, ostavio mu je vizitkartu i stvorio neprijatan osjećaj koji je bio dovoljan da ga inspiriše na stvaranje novog komada.
“Dok putujem, ja razmišljam o tome šta bi se desilo čoveku koji ima osećaj krivice. Šta bi se desilo nekome ko ima dosije. Šta bi se desilo nekome ko je bio u policiji. Šta bi se desilo nekome ko se plaši. Šta bi se desilo čoveku koji želi da radi za njih, jer to je poziv na saradnju.”
“Kada sam se vratio sa puta, čeka me brat i kaže: ‘Hajde kod mene, nećeš moći odmah u stan. Stan je obijen i plombiran. Mora da dođe policija da pronađe tragove’. Dolazi policija, ne nalazi da je išta ozbiljno ukradeno.
Nestao mi je samo jedan sat, mnogo vredan, i popili su mi skoro celu flašu viskija. Samo su mi ispreturali neke tekstove samo. I tako počinje ‘Balkanski špijun’. Pozovu čoveka na razgovor, on se uplaši. Da bi dokazao da je lojalan, počinje da radi ono što ne treba da radi.”
Pominjući Titov rođendan 25. maj i Dan mladosti, Kovačević se sjetio da ispriča kako je prvobitno trebalo da se završi film “Ko to tamo peva”. Promjena scenarija i te kako ima veze sa smrću nekadašnjeg jugoslovenskog predsjednika.
“Njegova smrt nas je sprečila da završimo ‘Ko to tamo peva’. Imali smo u scenariju scenu, kada izađu ona dva dečaka iz autobusa, trebalo je se pojavi nekoliko životinja i da sve liči na scenu apokalipse.
Direktor filma je bio u dogovoru sa vlasnikom cirkusa u Italiji, koji dolazi u Beograd i ima dresirane životinje. Umire Josip Broz, zabranjuje se ulaz svima strancima.
Mi moramo da završimo film, i on se završava onako kako je završen. To što nije snimljeno kao kraj, to je početak ‘Andergraunda’. /B92/
