Priča o svjetski poznatoj pijanistkinji Šarloti koja je porodični život podredila karijeri, naročito svoj odnos sa kćerkom Evom, ispričana je proteklog vikenda na Teatar festu “Petar Kočić” kroz komad “Jesenja sonata” u izvođenju članova “Ateljea 212”, piše Glas Srpske.
Predstavu je po tekstu jednog od najznačajnijih filmskih i pozorišnih stvaralaca 20. vijeka, švedskog reditelja, velikog filmskog umjetnika, scenariste, dramatičara i producenta Ingmara Bergmana, režirao Jagoš Marković. On je uloge povjerio velikoj Tatjani Bošković, Branki Šelić, Jeleni Petrović i Mladenu Andrejeviću.
Susret majke i kćerke poslije sedam godina neviđanja, s morem osjećanja u kojem plivaju strahovi, krivice, pitanja bez odgovora, mržnja i ljubav među njima, bio je izuzetno težak.
Šarlota u domu vidi i svoju drugu ćerku Helenu, koja je psihički bolesna i gotovo nesposobna da normalno komunicira. U toku napetih razgovora otkriva se da je Eva bolesna i zbog potpunog nedostatka majčine ljubavi. Međutim, jedan razgovor u noći kada se razotkrivaju godinama potiskivani događaji o kojima se u porodičnom krugu do sada nije govorilo, u subotu uveče ostavio je najsnažniji utisak na publiku, koja je dugim aplauzom, na nogama, ispratila glumce sa scene.
– U svakom žensko-ženskom, majčinskom, kćerinskom odnosu postoji nešto što nas veoma zbunjuje. Postoje greške koje napravimo i kao majke i kao kćerke i to se ne menja i ne radi se samo o nedostatku ili o manjku ljubavi, radi se o kompleksnosti jednog odnosa i to će biti, to je bilo oduvek i zauvek i zato je Bergman genijalan – kazala je Boškovićeva.
Veliku zahvalnost što se našla u ovoj podjeli osjeća Branka Šelić.
– Divno je imati priliku izgovarati ovaj tekst i baviti se ovom ličnošću. Kao roditelj, prepoznajem se u oba lika, i ne mislim da je to specifična tema severnih zemalja, mislim da je ovo jako povezano sa nama, nas niko ne uči kakvi roditelji treba da budemo i mislimo da umemo to da radimo. Nismo obučeni za to, i mi uglavnom grešimo. Mislim da su ovakvi komadi blagotvorni za decu, za roditelje, uopšte za ljudski rod – smatra ona i dodaje da Bergman poznaje žensku psihologiju i uopšte te odnose, te da je djelo savršeno napisano.
Upravnik “Ateljea 212” Branko Brstina objasnio je da nije bilo velikog razmišljanja o realizaciji ovog projekta.
– Kada je Jagoš Marković u pitanju, znali smo da imamo podelu za tako dubok komad. “Atelje 212” je uvek imao glumce koji mogu briljantno da iznesu ozbiljne stvari, umetnički pokrivene, veoma produbljene. Ja sam, po tradiciji “Ateljea” kako ga doživljavam, želeo da glumci dobijaju priliku da tako ozbiljno i tako snažno rade na sebi da to posle ljudi imaju priliku da vide – kazao je on.
Monodrama “Suvišan čovek”
Iste večeri na Festivalu monodrame mladog glumca, koji se prvi put održava u okviru Teatar festa, izveden je komad “Suvišan čovek” Stevana Šerbedžije.
Tekst drame inspirisan je motivima i likovima “Zapisa iz podzemlja” Fjodora Mihajloviča Dostojevskog i govori o odbačenom buntovniku koji na ciničan i duhovit način preispituje svoj nesporazum sa okruženjem.
– Tema moje monodrame je inercija i mentalna invalidnost današnjeg čovjeka. Neprestano vodim dijalog upravo sa publikom i pokušavam da je isprovociram što je više moguće – rekao je Šerbedžija, koji je napisao i režirao monodramu.
“Čuvari tvog poštenja”
U petak uveče publika je bila u prilici da pogleda autorski projekat “Čuvari tvog poštenja” Gradskog pozorišta Podgorica.
– Nije bilo jednostavno raditi projekat pod nazivom “Čuvari tvog poštenja” koji ambiciozno i vrlo problematično tretira stihove naše himne. Pitanja nacionalnih obilježja su vrlo osjetljiva i ne živimo u sredinama koje olako prelaze preko bilo kakvih afirmativnih ili manje afirmativnih konotacija te vrste i na samom početku smo se dogovorili da se nećemo baviti time – kazala je glumica Dubravka Drakulić.
Te večeri izvedena je i monodrama Ivana Perkovića “Svetozar Treći”.
(Glas Srpske)
