Poslije dva koncerta u Sava centru 2012, Dženan Lončarević zapjevaće ponovo publici u Beogradu 27. maja, ali ovoga puta na stadionu “Tašmajdan”.
Pop pjevač i gitarista, koji je karijeru započeo u klubovima, od rodnog Prijepolja preko Zlatibora do Beograda, prvi put će pjevati u srcu srpske prestonice i otvoriti koncertnu sezonu na “Tašu”, koji će ovog ljeta ugostiti mnoge muzičke zvijezde.
Dženan je poznat po pjesmama “Nikome ni reč” i “Ludujem” i obećava dobru muziku i energiju na predstojećem koncertu.
Često prolazim pored “Tašmajdana”, pa sam tako poželeo da tu održim koncert – kaže za “Novosti” Lončarević, koji slavi deceniju rada.
– Reč je o kultnom i lepom mestu. Prvi sam došao, podigao dva prsta i pitao mogu li tu da pevam. Ono što prezentujem ljudima na nastupima je “svaštara”, zato što to žele da čuju i nameće im se preko medija. Kada bih birao muzički pravac i imao veliki štap da udaram po rukama one koji sviraju drugu vrstu muzike, u Srbiji bi se više slušao rokenrol. Moj bend je uglavnom sastavljen od muzičara koji su najiskreniji rokeri.
* Zašto ste se opredijelili za pop?
– Nažalost, takva je situacija, pa se mora. Neko će reći da se ništa ne mora, ali, ipak, nisam otišao u krajnost. Ne pričam o folku i o tome da ga treba uskratiti, već o nečemu što se zove rupa na sceni, a to je današnji trend koji ne znam ni kako se zove. Svodi se na to da se nešto izjauče ili odrepuje. To nije muzika, ona mora da ima kreativnost u sebi, bez obzira na to da li je folk ili neki drugi pravac. Današnja muzika i svi ti trendovi mi paraju uši. U mojoj karijeri je sve išlo korak po korak, nisam preskakao stepenice, niti dobio sve odjednom. Mučio sam se bogami do petog stepenika, sa džakom cementa na leđima, ali sam uspeo da se izborim.
* Šta je bilo najteže?
– Najteže je ubediti ljude da te upoznaju preko muzike, doći do stadijuma da neko zna da uopšte postojiš. Ali i to je lepše nego ići drugim putem. Nikad nisam bio na naslovnim stranama novina, do pre nekoliko dana. Nikome nisam dozvoljavao da zađe u moj privatni život, niti zvao novinare da slikaju moj novi automobil, cipele, odevnu kombinaciju, kao što to rade mnoge kolege. To je užasno i takve stvari bih zakonom zabranio.
* To je stvar vaspitanja i pristojnosti, ali takvi ljudi su danas u manjini?
– Bogami nisu, sve ih je više. To nosimo iz kuće, sve što želimo da imamo možemo da stvorimo samo upornim radom, ne preko noći. Srećan sam što ljudi dolaze na moje nastupe isključivo zbog pesama i dobrog provoda.
* Mnogi pjevači kažu da je kafana najbolja škola, da li je tako i u vašem slučaju?
– Kad kažem kafana, mislim i na klubove i splavove. Proći sve to i ostati normalan je veoma teško. Svako ko želi da se bavi muzikom trebalo bi da ima takvo iskustvo. Četiri godine sam nastupao utorkom i sredom u beogradskim klubovima, gde sam svirao pop, rok, a pomalo i komercijalnu muziku.
Počeo sam u rodnom Prijepolju, a zatim svirao u Priboju, Novoj Varoši, Sjenici, Novom Pazaru. Stigao sam do Zlatibora i Užica, i tada su ljudi već saznali da postojim. Od ruke do ruke počeli su da kruže snimci sa mojih nastupa. Onda sam došao u Beograd. Klupska scena je tada bila u potpunom rasulu, a svaki moj nastup u prestoničkim klubovima počeo je baladom.
OBOŽAVAOCI OD SEDAM DO 77 GODINA
Naš sagovornik ističe da njegovu muziku sluša publika svih generacija, ali i da ga užasava riječ – fanovi. Ljude koji vole to što radim ne volim da nazivam fanovima – kaže nam Dženan. – Užasno me nervira ta reč, baš kao i bekstejdž. Nemam ciljnu grupu, moju publiku čini populacija do 77 godina, pišu beogradske Novosti.