Odlučio sam da smanjim ritam, kako bih očuvao zdravlje i produžio karijeru i da se posvetim više porodici, po cijenu da ne osvajam svaki turnir na kom igram, kaže Novak Đoković u intrevjuu za beogradske Novosti.
DA sebe gleda očima navijača koji je upravo ugasio televizor iznerviran njegovom lošom partijom, u odrazu ogledala video bi mršavog, iznurenog tenisera kome je pehar Rolan Garosa postao Pandorina kutija. Iz njega su izletela sva “zla” ovoga sveta – “strašni sud” vegetarijanske ishrane, meditacije, gurua, ametista…
Čovek koji je doveden zbog najvećih pehara više nije u timu, a to prazno mesto se podudara sa prazninom u trofejnoj vitrini. Beker vam je, za vreme finala Majamija između Federera i Nadala, poručio da očistite patike i vratite se na posao. Postoji li šansa da “tvitnete” nešto slično Nemcu i vratite ga na posao?
– Neko Borisove izjave možda tumači kao signal, ali ja to ne doživljavam tako. Mi se čujemo i sve što imamo da kažemo jedan drugom, to i učinimo. Naš odnos je zaista odličan. Beker je mnogo učinio za mene, sjajno smo se uklopili, osvojili veliki broj turnira, uključujući nekoliko grend slemova. Zahvalan sam mu na tome. Ipak, sada je moja karijera u nešto drugačijem ritmu u odnosu na ranije godine. O tome sam više puta govorio. Odlučio sam da smanjim ritam, kako bih očuvao zdravlje i produžio karijeru i da se posvetim više porodici, po cenu da ne osvajam svaki turnir na kom igram.
Možda je, ipak, potrebno pojačanje u stručnom štabu? Zašto Vajda nije prisutan na nekim turnirima?
– Zadovoljan sam kako moj tim sada izgleda. Vemić i Vajda se smenjuju na turnirima. Dogovor je da Marijan bude sa mnom na šljaci i na grend slemovima, a da Dušan putuje na većinu takmičenja na tvrdoj podlozi. Naravno, taj plan je podložan promenama.
Zašto je u Srbiji postao “državni problem” to što sportski miljenik nacije ne jede omiljenu hranu sa praznične trpeze? Da li smo nedovoljno informisani o vegetarijancima, da li Novak u ogledalu sebi deluje mršavo?
– Mislim da postoji mnogo zanimljivijih i važnijih tema nego što je to moja ishrana.
Doktor Četojević, koji vam je kroz bezglutensku dijetu pomogao da se oslobodite alergija i zdravstvenih problema, kao i Pepe Imaz, koji vas oslobađa stresa, smatraju da su cepanje majice ili polomljen reket negativne emocije. “Polupan” inventar teniske opreme na početku ove sezone kao da je otkrio veću želju za pobedom od onog praznog pogleda teniskog vladara koji je, ne trepnuvši, izgubio tron?
– Svojevremeno mi je Jelena Genčić govorila da ne cepam majicu, jer mi to odvlači energiju. Njene savete vrlo dobro pamtim i trudim se da ih poštujem. Trudim se i da po svemu budem uzor mladima koji me gledaju i da moje ponašanje bude pristojno i odgovorno. Sa druge strane, nekad poželite da se “izduvate”, jer se tako resetujete i lakše vam je da pređete preko neke greške ili izgubljenog poena. Sve je stvar trenutka i impulsa, niko ne planira da slomi reket ili uradi nešto slično. Desi se. Uprkos tome da li više ili manje reagujem burno na terenu, u meni i dalje gori želja za pobedama. Samo sam sada drugačiji čovek nego pre. Zreliji, rekao bih.
Zagledanje ispod pocepane majice u potrazi za krstom oko vrata je zavirivanje u intimu nečijeg duhovnog stanja?
Stil života mi je takav da možda ne idem u crkvu onoliko koliko bih to želeo, jer stalno putujem po svetu, ali kada god sam u prilici to činim. Slavimo Aranđelovdan, posvećen sam crkvi i pravoslavnim obredima, baš kao i cela moja porodica, ali to je nešto što je privatna stvar svakog vernika.
Vaše šampionske nedelje su crveno slovo u našem kalendaru, a koliko se Novak raduje onim pravim praznicima? Šta za vas znači Vaksrs?
– Vaskrs je, baš kao i Božić, praznik kada slavimo porodicu i radujemo se. Pamtim da sam kao mali slavio Vaskrs sa bakom i dedom, svi smo bili na okupu. Zato se trudimo da barem kad su ovi datumi budemo zajedno. Sada smo u Monte Karlu, ali manje je važno gde smo, sve dok smo zajedno.
Ko je bio šampion u kucanju jajima u porodici Đoković?
– Naravno, Đorđe je pobeđivao jer je bio najmlađi, pa su mu uvek nekako “nameštali” najtvrđe jaje. Doduše, nekad smo se Marko i ja probijali, ali bila je to velika borba.
Hoće li i Stefan imati toliko “rivala” u kucanju jajima, drugo dete je na putu?
– Svako dete je blagoslov.
Sin je na Dejvis kup došao u Beograd sa uredno spakovanim malim reketom u rancu. Hoće li mu reprezentacija postati druga porodica, kao Tipsarevićevoj ćerkici Emili ili Zimonjićevim blizancima Luni i Leonu?
Ako je suditi po tome što ne ispušta dečji reket i lopticu iz ruke, vrlo je moguće da hoće!
Razume li Stefan teniske termine, da li priča po kući “volej, as, forhend”? Kako izgleda kad prati tatin meč na televiziji?
– Zaista se trudimo da ga ne opterećujemo time što sam ja profesionalni teniser, niti ga usmeravamo ka tenisu. Trenutno je u fazi kad isprobava sve što mu se dopadne, počev od vožnje trotinetom, sviranja nekih instrumenata, igre sa kockicama… Voli i da mu čitamo bajke. Dakle, sve je kroz igru, a šta će od svega toga da zavoli više, neka pokaže vreme.
Mali Nole je nekad kasnio na treninge zbog fudbala u školskom dvorištu. Zbog kog derbija bi sad bilo vredno propustiti nekoliko forhend udaraca?
– Svi znate da volim fudbal i da uživam da gledam mečeve, a ponekad i da odigram malo, kada mogu. Dueli Zvezde i Partizana su jedinstveni, imaju poseban naboj i emociju. Samo bih voleo da više bude pozitivne energije i da se više priča o potezima na terenu, šansama, golovima, a manje o nekim negativnim stvarima. Nadam se da će to vreme vrlo brzo da dođe.
Da li čovek na pragu 30. rođendana razmišlja o receptu dugovečnosti Rodžera Federera? Koji je eliksir mladosti potreban za još jedan napad na olimpijsko zlato?
– Nije nemoguće da me vidite u Tokiju. Zdravlje mi je na prvom mestu, želim da očuvam telo i snagu što duže i produžim karijeru, pa samim tim i da igram 2020. Upravo je u tome i recept, u ravnoteži. Morate da slušate svoje telo, pronađete pravu meru između treninga, mečeva i onog što u tom trenutku možete.
Osim porodice, familije, pobeda, tog “famoznog” Sinsinatija i zlata na Olimpijadi, šta još može da usreći Novaka? Neka sitnica, mnogima nevažna?
– Da odem na pijacu i kupujem voće i povrće. Da radim stvari koje su drugima normalne, možda i dosadne. Meni to nekad nedostaje.
Šta surovi teniski profesionalac radi kad više od mesec dana nema mečeve, kao što je bio slučaj u poslednje vreme?
– Odlično mi je bilo! Provodio sam vreme najkvalitetnije moguće, i to tako što sam više bio sa svojim sinom i suprugom. Uživao sam, zaista. Malo mi jeste bilo neobično, ali lako se naviknete na dobre stvari.
NEMAM ŠANSE PROTIV TEA
DA li bi najbolji defanzivac među teniserima uspeo da sačuva “kralja asistencija” Teodosića na basketu u kraju?
– Nema šanse. Pa, vidite i sami šta radi čovek na terenu. Pravi majstor košarke, umetnik. Čovek treba da se rodi sa takvim instinktom za igru. Teo je sjajan momak i privilegija je poznavati ga.
Kome bi drugi teniser sveta voleo da izađe na crtu od ostalih srpskih sportista, na njihovom terenu? Voleo bih sa fudbalerima da se oprobam. Znam da su bolji, ali barem bih probao.
GLUMIO BI ME BOJAN PERIĆ
“VOLEO bih da me u filmu glumi Robert de Niro ili Leonardo Dikaprio”, otkrio je Đoković nedavno ko su mu omiljeni strani glumci. Ko bi od domaćih najbolje udarao forhende?
Možda Bojan Perić? Nedavno smo se sreli u “Pioniru”, posle jednog od treninga tokom Dejvis kupa. Sjajan momak, želim mu mnogo uspeha u karijeri.
