Biciklista iz Srbije Nebojša Jovanović deseti put na trci “Beograd – Banjaluka”
Dug i težak put do svog 11. izdanja prošla je biciklistička trka “Beograd – Banjaluka”, a osim ljudi u organizaciji, njen možda i najbolji svjedok je biciklista iz Srbije Nebojša Jovanović.
Učesnik Olimpijskih igara u Pekingu i čovjek kojem je bicikl najbolji prijatelj pune dvije decenije sa nestrpljenjem očekuje deseti start na ovoj trci, jer je propustio samo pretposljednju.
– Svedok sam truda, rada i napretka u svakom pogledu. Niko nije mogao pretpostaviti da će trka prerasti u ovo što je sada. Sam podatak da će učestvovati oko 170 takmičara iz 20 ekipa, a da je konkurencija zaista jaka dovoljno govori o tome. Vidim da i ostali biciklisti dele moje mišljenje. Zaista, sve je na nivou koji je prerastao ovu kategoriju i bilo bi odlično kada bi se pronašao dodatni novac da trka uđe u prvu kategoriju, pa da sve brojnija publika može gledati još kvalitetnije ekipe koje učestvuju na Tur d’ Fransu, Điru… – rekao je Jovanović.
Član Gobik Vijator Partizana i reprezentativac Srbije prošle godine bio je vrlo blizu pobjede druge trke od Teslića do Banjaluke, ali je njega i još dvojicu bjegunaca grupa “uhvatila” u samom finišu trke.
– Bio sam vrlo blizu, ali nažalost nisam uspeo. Nadam, se da ću ove godine otići korak dalje, pošto mi je ova trka jedna od najdražih i glavni cilj u ovom periodu godine. Publika je bila fenomenalna, navijala za mene u Banjaluci, gradu koji mi je prirastao srcu i u koji uvek rado dolazim – rekao je Jovanović.
Petnaestak dana prije jubilarnog desetog nastupa došao je u grad na Vrbasu i trenirao, ali ne po drumovina na kojima će biti vožena trka, jer ih zna napamet.
– Put preko Manjače i preko Čelinca, Kotor Varoša do Teslića sve je što treba biciklisti. Uslovi su savršeni, a sve ostalo je stvar volje. Iako imam 34 godine imam je na pretek, kao kada sam počeo trenirati. Qudi kod nas imaju pogrešnu percepciju, jer recimo Alehandro Valverde za desetak dana slavi 37. rođendan, a ove sezone je ubedljivo najbolji na svetu – istakao je Jovanović.
Upravo je predanost nešto što pokušava usaditi mladim kolegama, jer je ujedno i trener mladim biciklistima Partizana.
– Biciklizam je sport u kojem prvo morate pobediti sebe, pa onda rivale. To pokušavam da objasnim mladim. Imamo talentovanih momaka koji uz jaku volju i malo podrške mogu napraviti mnogo. Svi kažu da je ovo skup sport, ali ne bih se složio. Pazimo na ishranu, ali čak bih rekao da trošimo manje od prosečnog čoveka, jer ne jedemo slatko, grickalice, ne pijemo sokove… Uglavnom jedemo piletinu i junetinu, voće i povrće. Oprema za profesionalca jeste skupa, košta oko 5.000 evra, ali za one koji tek počinju cifra je mnogo, mnogo manja. Ponavljam, volja je ključ svega – naglasio je momak kojiima blizu 20 pobjeda u karijeri.
Jovanović je 2010. godine doživio tešku nesreću u Češkoj kada je tokom jedne trke u grupu biciklista uletio motociklista.
– Malo je nedostajalo da posle toga dignem ruke od svega. Međutim, u život mi je ušla sadašnja supruga Rada i mnogo pomogla na putu do povratka. Uz njenu podršku sada sam na nivou na kakvom sam bio prije povrede. Ujedno mi je i menadžer, zaslužna je za sve moje uspehe – rekao je Jovanović.
Profesionalac je od 2005. godine, a pored domaćih klubova Radničkog, Partizana i Beograda vozio je za ekipe iz Grčke, Češke i Kuvajta odakle se vratio u Srbiju.
– Proveo sam tamo dve lepe godine, imao punudu da nastavim i postanem trener, ali sam odlučio da se vratim. Želja mi je bila da završim školu, što sam uspeo i da svoje iskustvo prenosim na mlade u Srbiji. Život sam dao biciklizmu, on je meni mnogo vratio, a ja moram da prenesem na mlade. Biću srećan ukoliko me neko od učenika prestigne jednog dana – zaključio je Jovanović dok se spremao da krene na 160 kilometara dugu vožnju do Teslića i nazad.
Uobičajena ruta za ovog momka pet puta sedmično…
(unoportal.net)
