Сличним законима ову област уредиле су и Србија, Хрватска и Црна Гора. Шта се њиме конкретно уређује?

Јавност рада, контрола финансијских токова и пословних књига, подношење финансијских извјештаја. Све ово требало би да регулише Закон о непрофитним организацијама, чији нацрт је утврдила Влада. Циљ је спријечити злоупотребу пословања како кроз нелегалне токове новца не би дошло до изазивања друштвене деструкције, дестабилизације и финансирања терористичких организација.

– Новим законом се предвиђа њихова обавеза да своје финансијске токове који се односе на износ који им је дозначен, назнаку уплатиоца, као и начин утрошка средстава, шаљу полугодишње и годишње извјештаје Министарству правде да би се вршио надзор над законитошћу рада – навео је Букејловић.

Већ на најаву Нацрта закона који би регулисао ову област, у Републици Српској свој глас против дигла је опозиција, али и међународна заједница у БиХ. Најгласнији били су Американци, али ни представници дијела Европске уније не изостају са критикама. Зашто, пита предсједник Милорад Додик, кад у својим земљама имају и много строже законе овога типа.

– Сада не може ни ЕУ да заустави. Видим да су они упутили коментаре око тога , а то је исти закон као у ЕУ. Имате једну ствар, када Американци кажу “да донијели смо закон 1938. године и три пута га мијењали, али не препоручујемо другима да га донесу”. Како то једна ствар важи за њхи, а једна за нас – рекао је предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Због сличних критика Европске уније, Српска је прије пет година одустала од закона који регулише рад невладиних непрофитних организација. Сада неће успјети, без дилеме су у владајућој коалицији.

– Ово је један закон који ће омогућити додатну транспарентност у смислу извора финаснирања, што у сваком случају не би требало да буде тајно, јер већина НВО потпуно оправдано добија одређена средства из различитих држава ЕУ и њихових фондација – истакао је посланик СНСД-а Срђан Мазалица.

И у опозицији тврде да су за контролу рада свих организација, али кажу не вјерују у добронамјерност власти. У СДС-у ће сачекати да нацрт овог закона дође у Скупштину, па ће тек тада одлучити да ли ће га подржати.

– Неке од тих организација на својим интернет презентацијама публикују износе о којима се ради и то се може видјети,али немам ништа против да о свему обавијесте Владу – навео је посланик СДС-а Вукота Говедарица.

У ресорном министарству кажу да је ова област регулисана у Србији и Црној Гори, а Хрватска је слично законско рјешење усвојила прије скоро десет година.

– Ова врста закона омогућиће, осим контроле редовног пословања, увођење инспекцијског надзора једном годишње. Сада се уводи могућност да грађани, републички органи, као и сва друга физичка и правна лица која су заинтересована, изврше једну врсту представке гдје ће се вршити и ванредна инспекцијска контрола ових организација – додао је ресорни министар Милош Букејловић.

Зашто је значајно да имамо овакав закон, из Министарства правде подсјећају да се БиХ све до 2015. налазила на свјетској, а до прије двије године и на европској листи високоризичних земаља. Република Српска има Закон о удружењима и фондацијама, али се њиме не регулишу финансијски токови, већ регистрација, унутрашња организација и престанак рада. На крају, у којој то земљи можете радити, а да њој не полажете рачуне, већ само странцима који их финансирају!