Otišao sam da izvadim potvrdu da bih regulisao troškove prevoza kod poslodavca i ostao sam bez 23 marke i četrdeset feninga. Zaista sam zatečen tolikim iznosom, kaže čitalac BL portala Marko Tomić. Dok Marko smatra da nema osnova da se papir na kojem piše samo cijena mjesečne karte toliko naplaćuje, banjalučki prevoznici su jasni – to je usluga koju nisu dužni da pružaju i koju, zato, i naplaćuju.
„Pitao sam ženu koja radi u prevozničkoj agenciji kako je to moguće, da pola lista papira može koštati toliko, a ona mi je rekla da je to uvedeno unazad pola godine“, ističe Marko.
Dodaje i da je isprva mislio da se radi samo u slučaju „Pavlović tursa“, gdje je vadio potvrdu, međutim, kako kaže, od prijatelja je saznao da je i njemu naplaćena ista suma u „Autoprevozu“.
Dok u „Pavlović tursu“, osim konstatacije da svi prevoznici u Banjaluci na isti način izdaju i naplaćuju ovakve potvrde, nisu ništa više htjeli da komentarišu, Dejan Mijić, direktor banjalučkog „Autoprevoza“, u razgovoru za BL portal ističe da se potvrde na ovaj način naplaćuju oduvijek.
„To je naša usluga koju pružamo putnicima i nismo dužni da dajemo te potvrde. Dužni smo da pružimo uslugu gradskog ili prigradskog prevoza“, tvrdi Mijić i dodaje da njihovi korisnici, koji imaju kartu, ove potvrde dobijaju besplatno, dok oni koji nemaju, moraju da plate pomenuti iznos.
„Oni koji nemaju kartu moraju da plate tu uslugu jer neko to radi, trudi se, piše, izdaje“, smatra Mijić i dodaje da „te potvrde inače služe da bi neko naplatio prevoz, a njime se ne vozi. Takođe naglašava da se uz potvrdu dobija i fiskalni račun.
Na kraju dodaje da ljudi kojima su potrebne ove potvde, ne bi trebalo da budu „ljuti“ na prevoznike, jer, kako kaže, onaj ko daje prava na naknade, uspostavlja uslove šta njegov radnik treba da donese.
„To nema veze sa prevoznicima, možda ljudi tamo gdje ostvaruju svoja prava mogu da naplate i ove troškove“, zaključuje Mijić.
Izvor: BL Portal
