Vladi RS biće predloženo povećanje cijene školarine na javnim visokoškolskim ustanovama za 13 odsto, a umjesto dosadašnjih 440 KM na osnovnim studijama cijena semestra bi iznosila 500 KM.
Izjavio je ovo u petak Dane Malešević, ministar prosvjete i kulture RS, nakon konferencije “Univerzitet u Banjaluci 2025. godine, iskustva i preporuke zemalja regiona”.
Što se tiče mogućeg poskupljenja školarine, Ratko Savić, predsjednik Unije studenata RS, rekao je da studenti neće podržati još veći udar po studentskom džepu, koji se skoro svake godine predlaže.
“Univerziteti su svake godine upućivali inicijativu za poskupljenje. Banjalučki je tražio nešto veći iznos u odnosu na onaj u Istočnom Sarajevu, studenti su naravno bili protiv toga, a bićemo i ovaj put”, rekao je Savić.
Ministar je kazao da su univerziteti ove godine dosta realnije kreirali upisnu politiku kada je riječ o broju svršenih srednjoškolaca.
“Nekim fakultetima smo ukinuli trogodišnje studijske programe i povećali kvote onima koji daju veće mogućnosti zaposlenja”, kaže Malešević.
On je ocijenio da će za upis biti najpopularniji IT programi koji će se ove godine uvesti i u srednje škole, ali i da neće biti upisa u one studijske programe koji u prošloj godini nisu imali dovoljan broj studenata.
Milan Mataruga, rektor Univerziteta u Banjaluci, najavio je da će 14. juna biti objavljene upisne kvote za fakultete, dok će 26. juna biti organizovano polaganje prijemnih ispita.
“Broj studijskih programa na Univerzitetu ostaje isti. Imamo novi smjer – drvna prerada, kao i novi Fakultet bezbjednosti”, kaže Mataruga.
Govoreći o konferenciji, ministar Malešević je rekao da se univerziteti u RS moraju više posvetiti naučnoistraživačkom radu, te projektima kojima će raditi za privredu, od koje su trenutno potpuno odvojeni.
“To se mora promijeniti jer će radom sa i za privredu Univerzitet u Banjaluci sigurno dobiti nova sredstva”, rekao je Malešević i dodao da se rad treba poboljšati i pooštravanjem kriterijuma za izbor u zvanje, pri čemu je jedan od kriterijuma objavljivanje radova u prestižnim časopisima.
I rektor Mataruga smatra da Univerzitetu nedostaje nauke i istraživanja, što će ga bolje pozicionirati na međunarodnim rang-listama, te da bi se trebalo više oslanjati na sopstvene prihode, a manje na republičku kasu.
On smatra da bi Univerzitet trebalo da ima više studijskih programa na engleskom jeziku.
Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu, rekao je da je za bolji rad univerziteta potrebno pooštriti kriterijume za izbor nastavnika, ali je neophodna i pomoć države u vidu ulaganja u istraživačku infrastrukturu.
Goran Turk, prorektor i generalni sekretar Univerziteta u Ljubljani, istakao je da ovaj univerzitet pridaje veliki značaj istraživačkom radu, što bi trebalo da čini i Banjalučki univerzitet, a kao njegovu prednost naveo je studentski kampus, koji Univerzitet u Ljubljani nema.
(nezavisne.com)
