Multipla skleroza, najveći imitator simptoma drugih neuroloških bolesti
Multipla skleroza se ispoljava različitim neurološkim simptomima. Mehanizam poremećaja je takav da dolazi do poremećaja (prekida) protoka informacija u mozgu, i između mozga i tela. U njenoj osnovi je poremećaj imuniteta.
– Bolest je autoimuna i dovodi do oštećenja mijelina (omotača nervnih vlakana). Koji simptomi bolesti će se ispoljiti, zavisi od toga koja vrsta i broj tih nervnih vlakana će biti zahvaćen. Bolest najčešće počinje u najproduktivnijem periodu života, između 20. i 40. godine. Ređe, može se javiti u svakoj životnoj dobi, od pedijatrijske, do starije. MS je češća kod žena nego kod muškaraca (odnos pojave 3:1), a karakterišu je česta pogoršanja, poznata kao relapsi – kaže za eKlinika portal asist. dr Olivera Tamaš, neurolog Klinike za neurologiju Univerzitetskig Kliničkog centra Srbije.
Najčešći simptomi zbog kojih se sumnja da je u pitanju multipla skleroza
Dr Tamaš ističe da se radi o neurološkom oboljenju, čiji simptomi mogu da budu podmukli, vrlo različi, ali i da zavaraju.
– Variraju od blage ukočenosti i problema sa hodanjem, preko peckanja, trnjenja i utrnulosti, poremećaja mokrenja, defekacije (pražnjenja creva), pa i slepila. Kod pacijenata su prisutni i bolni mišićni grčevi, teškoće sa koordinacijom i ravnotežom, govorom ili gutanjem, poremećaj seksualnih funkcija… Ne smemo zanemariti veliki broj na prvi pogled nevidljivih, često prisutnih simptoma, poput poremećaja pažnje, koncentracije, usporeno procesuiranje i hroničnu zamorljivost. Nažalost, značajan broj obolelih posle više od 15 godina trajanja bolesti biva funkcionalno onesposobljen. Multipla skleroza može da dovede i do potpune oduzetosti, paralize i konačno, trajnog invaliditeta
