Univerzitet u Banjaluci, sa više od 20.000 studenata, treba da postane pouzdan partner privredi, te da sa jasno definisanim potrebama privrednih subjekata radi na stimulisanju studenata za upis deficitarnih zanimanja, navodi rektor Radoslav Gajanin.
Gajanin u intervjuu Srni ističe da mu je jedan od prioriteta stvaranje Univerziteta od kojeg će privredni subjekti u svakom momentu moći da dobiju stručnu podršku.
Cilj je da ova visokoškolska ustanova bude prioritetna opcija u rješavanju određenih problema sa kojima se privreda suočava.
Maksimalna saradnja sa studentima takođe je jedan od prioriteta, kao i pružanje podrške svim idejama i projektima koji će doprinijeti poboljšanju studentskog standarda.
Gajanin kaže da se to, osim na usluge obrazovanja, odnosi i na obavljanje određenih poslova na kojima će biti angažovani studenti.
“Očekujemo i da u saradnji sa Privrednom komorom Republike Srpske, ministarstvima i drugim institucijama imamo jasno definisane kadrove koji će biti potrebni u narednih deset godina”, poručuje Gajanin.
Potrebno je stvoriti uslove za kvalitetno stimulisanje mladih da upisuju studijske programe za koje je smanjeno interesovanje, a tržište rada je u deficitu kada je riječ o tim profilima radnika.
Gajanin smatra da ne bi trebalo ukidati studijske programe koji su napunili kapacitete tržišta rada, jer studenta koji je odlučio da će studirati ono što želi niko u tome ne može niti treba da sprečava.
Pojedini fakulteti, navodi on, već dobro sarađuju sa privredom, pa je plan da se njihovo iskustvo prenese na druge.
Gajanin napominje da je kroz izmjene i dopune Zakona o visokom obrazovanju predviđen novi način uređenja odnosa između Univerziteta i organizacionih jedinica.
“Predložili smo izmjene koje će donijeti veći obim funkcionalne autonomije članica, te mogućnost samostalnog djelovanja na tržištu i sticanja većeg obima izvornih prihoda od projekata i usluga”, naglašava Gajanin.
Ocijenivši da su uslovi studiranja na Univerzitetu sve bolji, on navodi da o tome govore sve veći smještajni kapaciteti u studentskim domovima, odnosno sve više studenata, ali i angažovanih ljudi u nastavnom procesu.
Ulazak Univerziteta u Bolonjski proces doprinio je razvoju praktične nastave na svim studijskim programima, koja je veoma značajna kako bi se studenti pripremili za buduće zanimanje.
“Bolonjska deklaracija je značajno doprinijela razvoju međunarodne saradnje, jer nekada nije postojala razmjena studenata sa drugim univerzitetima, dok je danas, osim sve većeg broja studenata koji odlaze na fakultete u zemlje širom svijeta, sve više onih koji sa tih fakulteta dolaze kod nas”, navodi Gajanin.
Gajanin smatra da postojeći kriterijumi za izbor u akademska zvanja nisu dovoljno visoki, te da ih je potrebno pooštiriti kako bi se ostvario dodatni napredak u broju objavljenih radova u međunarodno priznantim naučnim časopisima, te povećala vidljivost Univerziteta u međunarodnim citatnim bazama.
On očekuje da će uz povećanje tih kriterijuma, uz podršku Ministarstva nauke i tehnologije i Ministarstva prosvjete i kulture, biti povećano i izdvajanje finansijskih sredstava za nauku.
“Univerzitet ne planira da se bavi onima koji mu nanose štetu, koji u javnost iznose neistine o stanju na ovoj visokoškolskoj ustanovi ili se neadekvatno ponašaju prema kolegama ili studentima.
Nelogično je da se takvim pojedincima Univerzitet bavi, jer imamo mehanizme kojima ih možemo sankcionisati”, poručuje Gajanin u intervjuu Srni.
Kada je riječ o stručnosti profesora i saradnika na Univerzitetu, Gajanin zaključuje da je veoma mali broj onih koji nastavu ne drže na adekvatan način, te da mu je cilj da se ti problemi riješe.
(SRNA)
