Teško je raditi u situaciji kada ste od samog početka dočekani na nož, ali sam oduvek imao jak karakter i siguran sam da ću i ovog puta izdržati sve pritiske. Neki izgleda ne mogu da shvate da nisam kriv za sve nagomilane probleme Borca iz prošlih vremena, nego da sam došao sa namerom da uradim nešto dobro za klub, koji mi puno znači.
Rekao je ovo za “Glas Srpske” šef stručnog štaba Borca Zoran Milinković, koji je od dolaska u Banjaluku prije nešto više od dva mjeseca prvi put otvoreno progovorio u svemu što mu se dešavalo od imenovanja na mjesto trenera, pa do posljednje sjednice Upravnog odbora, na kojoj je dobio podršku da nastavi sa radom.
– Već na predstavljanju mi je zasmetalo što me je većina predstavnika medija nazvala strancem, a taj pojam iskreno ne razumem, jer pričamo istim jezikom. Odmah su počele priče da sam došao u Borac da bih uzeo novac. Pitam se ko je to u Srbiji ili Republici Srpskoj ali i regionu zaradio silne milione od ovog posla – naglasio je Milinković.
* GLAS: Šta je onda bio razlog Vašeg dolaska?
MILINKOVIĆ: U prvom kontaktu sa upravom kluba svidela mi se njihova vizija i želja da se Borac postavi na mesto koje mu pripada. Ni u jednom momentu nije spominjan novac. Pa ko može od kluba koji je u tako velikim problemima tražiti basnoslovne iznose? Sport je u krizi, ekonomija isto tako i naravno da se sve to odrazilo na sport i svima treba da bude jasno da tu više nema toliko novca koliko se misli. Povukao bih paralelu sa 1992. godinom kada sam došao u Borac kao igrač. I tada sam došao u klub ne zbog para, tako je i sada. Supruzi i deci sam rekao da jednostavno idem da pomognem, pokupio se i otišao.
* GLAS: Radili ste u Partizanu, Vojvodini, Arisu, Anortozisu, mnogim klubovima u Srbiji. Sada ste u Borcu. Gdje ste imali najveći pritisak?
MILINKOVIĆ: Punih 15 godina sam igrao, sada sam već toliko trener. Nailazio sam na svakakve vrste pritisaka, ali čini mi se da je ovo što mi se dešava u Borcu nešto najčudnije do sada. Imam osećaj da me svi smatraju kao početnika, nekog ko treba da se dokazuje, ali očigledno da zaboravljaju da sam izgradio trenersko ime i prezime pre dolaska na Gradski stadion. Nemam za šta da se dokazujem, ovde sam iz jednog prostog razloga da Borac što pre zauzme mesto koje mu pripada, a to je da svake godine bude učesnik evropskih takmičenja, da za nekoliko godina igra utakmice grupne faze Lige šampiona ili Lige Evrope.
* GLAS: Mediji Vas praktično smjenjuju poslije svake utakmice, naročito poslije gostujućih poraza. Koliko je teško raditi u takvim uslovima?
MILINKOVIĆ: Pomalo neprirodno, ali čovek sve izdrži. Jedino mi nije jasno zašto mi neko podmeće “klipove” od samog početka. Nikom nisam stao na žulj, nikoga nisam prozivao, jednostavno sam se prihvatio posla i sa igračima koje imam pokušavam da stvorim što više. Nisam od onih koji traže alibi u tome da je neko pre mene obavio loše pripreme, loše selektovao ekipu ili u nečem drugom. Radim i ćutim, ali očigledno da i to nekom smeta.
* GLAS: Kakve odnose imate sa upravom, igračima i navijačima?
MILINKOVIĆ: Od samog početka sam se maksimalno trudio da sa svima budem korektan. Od čoveka koji održava stadion, pa do predsednika kluba. A to da li će me neko pozdraviti ili ne, da li nekom smetam ili ne, to više govori o njima nego o meni.
* GLAS: Nekoliko standardnih igrača je Vašim dolaskom izgubilo mjesto u timu, a zaigrali su drugi. Kako objašnjavate te poteze?
MILINKOVIĆ: U vatru smo ubacili mladog golmana Nemanju Trkulju, zaigrali su standardno Vladan Danilović, Ilija Danilović, Predrag Zekanović. Sve veću minutažu dobijaju Bojan Burazor, Miloš Čudić, Petar Kunić postiže golove. Sve su to mladi momci, koji mogu još puno da napreduju i da mnogo pruže. Možemo svi zajedno da budemo ponosni što Borac u ovom trenutku ima dva reprezentativca, golmana Trkulju (U-21) i Vladana Danilovića (U-19). Mora se nastaviti sa napornim radom i sigurno će ih biti još.
* GLAS: Da li je Borac mogao više otkako ste imenovani za trenera?
MILINKOVIĆ: Veliki kiks smo napravili u Zenici, gde smo poraženi i to se desilo samo nekoliko dana kasnije od naše najbolje partije od mog imenovanja u kojoj smo igrali nerešeno sa Zrinjskim. Taj poraz i eliminacija u Kupu BiH od Krupe bole me najviše, ali ne samo mene, već i celokupan klub.
* GLAS: Kada ste dolazili najavili ste igru Borca na gol više, ofanzivnu igru, a u osam prvenstvenih mečeva samo četiri gola i sedam primljenih. Gdje škripi?
MILINKOVIĆ: Činjenica je da je Borac uz Slobodu i Vitez, koji se praktično bore za opstanak postigao najmanje golova. Jednostavno teško stvaramo šanse, a još teže postižemo golove. A, kada je tako onda se u igrače još više uvuče nekakav strah i onda je sve to tako kako je. Može se očekivati da realizacija bude popravljena u narednim susretima.
* GLAS: Do kraja jeseni su ostala još četiri kola. Domaćin ste Željezničaru, zatim gost Vitezu i Sarajevu, pa u Banjaluku stiže Široki Brijeg. Veoma težak raspored, koliko bodova može osvojiti Borac?
MILINKOVIĆ: Možda nisam prava adresa za odgovor pošto me smenjuju posle svakog kola. Šalu na stranu, teško je reći. Naravno da bih kao i svaki trener voleo da stalno pobeđujemo, ali je veliko pitanje koliko možemo. Mnogo će zavisiti i od prvog meča sa Željezničarem u kojem opet nećemo biti kompletni. Boris Raspudić ima tri žuta kartona, ali se nadam da ćemo do tada uspeti da oporavimo Aleksandra Radulovića, koji puno znači za ovu ekipu. Sa Sinišom Dujakovićem je drugačija situacija i on će najverovatnije morati na operaciju.
Banjaluka
* GLAS: Da li ste se navikli na život u Banjaluci? Kako Vam se sviđa grad?
MILINKOVIĆ: Nije ovo moj prvi dolazak u Banjaluku. Kada sam igrao za Borac u sezoni 1992/93. dolazili smo tokom sedmice u Banjaluku i bili smo smešteni u hotelu “Bosna”. Dobro pamtim to teško vreme. Bile su restrikcije struje, grad je bio više u mraku, nego u svetlu. Turobna i tužna lica na sve strane. Sada je naravno sve daleko lepše, ali oduvek je poznato da je Banjaluka prelep grad bila i ostala.
Brani Muslina
* GLAS: Da li se slažete sa odlukom Fudbalskog saveza Srbije da smijeni selektora Slavoljuba Muslina?
MILINKOVIĆ: Možete nekoga da cenite ili ne, da imate o njemu dobro ili loše mišljenje, ali iza Muslina stoji rezultat i to niko ne može da mu otme. Posle punih osam godina je odveo Srbiju na neko veliko takmičenje, ali očigledno da su tu neke druge stvari u pitanju. Nemam favorita za njegovog naslednika, jer se u životu nikada nisam bavio kadrovskim pitanjima, ali u ovom trenutku branim struku i smatram da je Muslin trebalo da ostane.
Subić donio 150.000 maraka
* GLAS: Kada ste bili trener Partizana u redove “crno-bijelih” doveli ste Aleksandra Subića iz Borca.
MILINKOVIĆ: Pre svega što je kvalitetan fudbaler, koji je kod mene bio u prvom planu. Drugi je razlog upravo to što je iz Borca. Tada sam mogao da biram koga ću da dovedem na poziciju levog beka, imao sam u ponudi više od dvadeset igrača, ali sam na neki način želeo da pomognem Borcu, koji je tada inkasirao 150.000 maraka, ali i prihod od prijateljske utakmice sa Partizanom. O tome do sada nisam pričao, ali ovim želim da kažem da je za mene Borac nešto posebno.
Odbio poziv iz Larise
* GLAS: Samo petnaestak dana po dolasku u Borac stigla je primamljiva ponuda iz grčke Larise. Da li ste se pokajali što ste je odbili?
MILINKOVIĆ: Ne. Pa kakav bih to bio čovek, ako bih samo nakon pola meseca otišao iz kluba sa kojim sam se tek dogovorio. Valjda sam i tada javnosti pokazao da nisam došao zbog novca, jer ne treba trošiti reči da bih u Grčkoj imao daleko više.
(Glas Srpske)
