Direktori javnih preduzeća mogu da jednim telefonskim pozivom zaposle koga žele i da se nikom za to ne pravdaju.
Obavezu da objave javni poziv za prijem radnika imaju ministarstva u Vladi RS, republičke uprave i upravne organizacije u koje spadaju republičke agencije, sekretarijati, zavodi i direkcije.
Zapošljavanje u javnim preduzećima ni na koji način nije regulisano, pa zbog te zakonske rupe rukovodioci mogu do mile volje da zapošljavaju radnika koliko hoće i kako hoće.
Da su to nemilice i činili pokazuje da je samo u najvećim državnim preduzećima – Elektroprivredi RS, Željeznicama RS i Poštama RS – zaposleno preko 15.000 radnika, ne računajući preduzeća na lokalnom nivou.
To je tri puta više u odnosu na ukupan broj službenika i namještenika zaposlenih u ministrastvima, upravama i upravnim organizacijama.
Koliko je radnika u javnim firmama zaposleno bez konkursa i koliko je od toga višak još nije poznato.
Alibi direktorima
Ivana Korajlić, portparol Transparency International BiH, ističe da godinama ukazuju na ovaj pravni vakuum, koji služi kao alibi direktorima da u javna preduzeća uhljebljuju partijski kadar i rodbinu i prijatelje.
– Ostavljeno je na volju rukovodiocima da rade šta žele pri čemu se dešava da posao dobijaju politički podobni, a ne stručni i kvalifikovani radnici – naglašava Korajlićeva.
Ona kaže da se političkom zapošljavanju mora stati u kraj izmjena nekoliko zakona ili donošenjem uredbe koja će biti obavezujuća i za direktore javnih preduzeća.
Ono što je poznato je da je veliki dio viška radnika u javnom sektoru, na čijem smanjenju insistira i MMF, upravo u javnim preduzećima.
Vlada RS se Strateškim planom za smanjenje ukupne potrošnje za period 2017. do 2019. obavezala da će posebno analizirati broj zaposlenih u javnim preduzećima, kao i njihova primanja. Od toga zasad nema ništa.
Pravila ista za sve
Aleksandar Radeta, direktor Agencije za državnu upravu RS, kaže da zapošljavanje u javnim preduzećima isključivo zavisi od upravnih i nadzornih odbora i ukoliko je to predviđeno statutima.
– U toj oblasti vlada šarenilo; neki raspisuju konkurs, većina ne, iako bi trebalo da pravila budu ista za sve i da svi bez izuzetka raspisuju konkurse i da imaju sistematizaciju radnih mjesta – kaže Radeta.
Ideju da se za svaku poziciju u javnom sektoru raspisuje javni konkurs podržava i Sindikat uprave RS.
– Time bi se omogućila veća transapretnost u zapošljavanju u javnim preduzećima – kaže Božo Marić, predsjednik Sindikata uprave RS.
On ističe da će se i prilikom donošenja novog Zakona o državnim službenicima, koji je u planu, uskoro zalagati da se preciznije definiše javni konkurs, kako bi se subjektivni faktor prilikom zapošljavanja sveo na minimum i posao dobijali najstručniji.
U Federaciji BiH mijenjaju zakon
Korajlićeva ističe da isti problem imaju u Federaciji BiH, pa je pokrenuta incijativa da se izmjeni Zakon o radu i uvede obaveza raspisivanja konkursa u javnim preduzećima.
– Oni planiraju i da kroz uredbu vlade definišu obavezu i postupak provođenja konkursa u preduzećima koje kontroliše vlada – navela je Korajlićeva.
